Svake sekunde na zemaljskoj kugli, grom udari približno oko milion puta. Od toga oko 100 gromova svake sekunde pogodi tlo. U proseku svaki kvadratni kilometar Zemljine površine godišnje pogode bar tri groma. Štete koje uzrokuje udar groma, samo u Evropi se mere milijardama evra. Do danas nauka nije uspela da na određenom prostoru spreči udar groma. Jedini način zaštite je da prihvatimo naelektrisanje i da ga što bezbednije po objekat i ljude sprovedemo u tlo.
Gromobran je sredstvo koje se koristi da se udari groma uzemlje. Postavljaju se na visokim građevinskim i drugim objektima. Od neke vrste metala su koji privlači grom da udari baš u njega, a ne negde pored, čime se smanjuje rizik da će, recimo, grom pogoditi dimnjak ili krov. Ako je lepo instaliran i povezan sa zemljom, gromobran će struju iz groma sprovesti do zemlje, ne ostavljajući nikakve posledice iza sebe.
Gromobran može biti na principu Franklinovog štapa, ili hvataljke sa ranim startovanjem.
Gromobran sa ranim startovanjem je novija varijanta, danas već pretežno korišćena, zbog kraćeg vremena startovanja za nekoliko desetina mikrosekundi (maksimalno i zaključno sa 60μs što je regulisano francuskim standardima). Gromobran je izumljen 1749. godine.
